Razbijamo 5 mitova o inovacijama u svetu stalnih, globalnih promena

Da li se sećate kako je prošle jeseni u Ujedinjenim nacijama doneta Nova agenda za održivi razvoj do 2030. godine koja ima zacrtanih 17 Globalnih ciljeva održivog razvoja? Od svih ciljeva najznačajniji je smanjivanje globalnog siromaštva. 

Od svake države na svetu se očekuje da sprovodi  Globalne ciljeve i da nastavi pozitivan učinak koji je ostvaren postizanjem 8 Milenijumskih razvojnih ciljeva u periodu 2000-2015. godine. U odnosu na Milenijumske razvojne ciljeve Nova agenda uključuje i goruća globalna pitanja kao što su klimatske promene, važnost mira i pravde za sve, održivu potrošnju, inovacije. Na nedavno završenoj konferenciji UN-a o klimatskim promenama u Parizu takođe je postignut istorijski sporazum sa ciljem da se rast temperature do kraja veka zadrži ispod 2°C tako što će sve zemlje raditi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Iako će skepticima izgledati da su ciljevi preambiciozni jer se recimo zahteva potpuno iskorenjivanje siromaštva i gladi za 836 miliona odnosno 795 miliona ljudi  svakog dana (no poverty, zero hunger), sledeća izjava Helen Clark, administratorke UNDP-a, alarmira javnost i posebno može mobilisati mlade da se uključe. ,,Naša generacija je poslednja koja može da stane na kraj najgorim posledicama klimatskih promjena i prva koja može da iskoreni siromaštvo zahvaljujući znanju i bogatstvu. Zbog toga je potrebno neustrašivo vođstvo svih nas. Ako je svetska zajednica kolektivno spremna da se suoči sa izazovom u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, onda postoji šansa da se postigne održivi razvoj i da se na taj način ostvare bolji izgledi za ljude i našu planetu.”

Uprkos tome što Nova agenda nije pravno obavezujući dokument, uključenost svih 193 članica UN-a stvara moralnu i političku obavezu da te države sarađuju i napreduju zajedničkim snagama u postizanju ciljeva.

Pre više od godinu dana, predstavnik UN u Srbiji Mišel Sen Lo izjavio je za Danas da ,,Agenda stupa na snagu 1. januara 2016. godine i da će od svih država zahtevati integrisan pristup održivom razvoju i zajedničku akciju na svim nivoima, sa ciljem da niko ne zaostaje za onim drugim i da se reši problem nejednakosti i diskriminacije.’’

Ipak, možda se pitate zašto počinjemo tekst o inovacijama temom održivog razvoja i osvrtom na globalni dogovor 193 članice UNa i to nakon izvesnog vremena? Odgovor se krije u dve činjenice: najpre, da svako od nas može da doprinese da ovaj svet bude bolje mesto za život bez obzira na uzrast, ekonomsku situaciju i prebivalište. Drugi argument je da zbog toga što živimo u dobu informatičke i geografske povezanosti gde ljudi, informacije, usluge i dobra stižu do ogromnog broja drugih ljudi brže nego ikada do sada nama jeste mnogo jednostavnije da izazovemo pozitivnu promenu, kao i da dođemo do resursa, ljudi i znanja koji će nam pomoći nego što je to bio slučaj sa generacijom naših roditelja i deka i baka.  Na sajtu: www.globalgoals.org možete pratiti rezultate u sprovođenju ovih ciljeva; uključiti se u aktivnosti i projekte; a takođe i pročitati kako pozitivne vesti, tako i poražavajuću statistiku, koja zapravo može da predstavlja prostor za napredak.

Kada razmišljate o mehanizmima za promenu i odbijanju da se suočite sa statusom kvo i kada pravite strategiju sa mesta gde se nalazite do boljeg okruženja i većeg blagostanja na koje želite da ,,stignete’’ važno je da razumete da problem sa kojim se suočavamo ne može da reši ona strana koja ga je izazvala. Recimo, problem klimatskih promena datira zbog eksploatatorskog ponašanja određenih aktera decenijama i vekovima unazad; ali je na mladim ljudima i osvešćenoj novoj generaciji da pronađe rešenja da se globalno zagrevanje i druge posledice klimatskih promena zaustave, a da se zatim izvrši pritisak na odgovorne činioce da promene delovanje s obzirom na činjenicu da mladi inovatori imaju svež način razmišljanja i nisu opterećeni pogubnim postupcima kao oni koji su ih izazvali.

Kada razgovaramo o inovacijama potrebno je da ih najpre definišemo.

Inovacije predstavljaju nov pristup u rešavanju određenih problema u različitim sferama našeg života; a najčešće se odnose na nove načine rešavanja problema u privredi i poslovnom modelu (npr. vođenju timova, proizvodnji, korisničkom iskustvu, marketingu, prodaji, operacijama, itd.)

Poput ljudi, tako se i inovacije međusobno razlikuju, pa inkrementalne inovacije podrazumevaju postepeno menjanje i poboljšanja u odnosu na prethodne modele; dok disruptivne inovacije dovode do promene u načinu kako doživljavamo proizvod ili uslugu i kako ih koristimo. Inkrementalna inovacija bi bila da kompanija u automobilskoj industriji promeni standarde bezbednosti, boju, materijal i neki od drugih faktora za svoje nove modele.

Sa druge strane, disruptivna inovacija bi značila da kompanija poput Tesla motors ima putem informacionih tehnologija tehničku sposobnost da sve parametre bezbednosti promeni u slučaju fabričke greške na jednom vozilu ,,pritiskom na dugme’’ i da bolja podešavanja postanu tako dostupna za sva vozila, bez povlačenja ostalih vozila sa tržišta.

Iako su disruptivne pojave znatno ređe, one potpuno menjaju dosadašnju paradigmu poslovanja, stvaraju nova tržišta i mogu izazvati velika neslaganja i nerazumevanje kod drugih ljudi.

Profesor Klajton Kristensen objašnjava da ,,disruptivne tehnologije donose na tržište veoma različitu vrednost od one koja je ranije bila dostupna.’’ Tržišta koja stvore disruptivne tehnologije su obično niše koje mogu znatno porasti.

Sigurno se pitate kako nastaju inovacije?

Među ključnim sastojcima za inovacije krije se nepomirenost stvaraoca inovacije sa trenutnom situacijom; spremnost da se uradi nešto da bi se poboljšalo okruženje i/ili korisničko iskustvo; a tu je takođe i ekspertiza koja nije samo posledica poznavanja teorija iz knjiga, već je stečena praktičnim iskustvom, radom na rešavanju određenog problema, kao i kroz razgovore sa ljudima iz određenih branši i inovativnih krugova koji mogu pomoći.

Zbog toga tokom studija i u praktičnom radu treba da težite tome da steknete što više skrivenog znanja (termin poznat kao tacit knowledge), a to je znanje koje nije jednostavno preneti ili zapisati. Ipak, uz odličnu moć zapažanja, upoređivanje onih koji imaju majstorstvo u određenoj oblasti i onih koji su amateri, kao i fantastičnu sposobnost slušanja i vašu spremnost da testirate stvari, padate, ustajete, i idete dalje, bićete u prilici da spoznate šta su preduslovi za kvalitet i inovacije. Onda će vam biti jasnije šta je baka zapravo mislila kada je rekla ,,da se doda prstohvat upravo tih sastojaka u čorbu i da se sve to samo tako jednostavno izmeša’’ ili kada primetite da neko vodi tim kao sposoban lider kojeg članovi izuzetno poštuju i lojalni su mu.

Kada posedujemo određeno znanje u velikoj meri, ono postane deo našeg identiteta i često ne umemo da objasnimo šta zapravo radimo.

Ipak, često se zaboravlja da je svaki majstor bio amater na početku i da se u savremenom društvu prevelika pažnja poklanja talentu i genetskoj predodređenosti za neku aktivnost, a da je zapravo svakodnevni rad na usavršavanju onoga što nam je dato preduslov da bismo postigli vrhunske rezultate na ličnom i profesionalnom planu. Tako da kad sledeći put čujete da je neko genije i da se pravi lideri i inovatori rađaju, a ne stvaraju, budite sumnjičavi prema takvom stavu jer pored posebnih darova koji su takvoj osobi dati po rođenju, kao i svima nama u nekoj određenoj sferi, sigurno stoji na hiljade sati rada.

Put inovacije: od stvaralaštva motivisanog razumom, srcem i rukama do zadovoljnog tržišta

Ako bismo morali da opišemo u jednoj rečenici koje kriterijume treba da ispuni određena inovacija, zapravo bi bio dovoljan akronim koji je osmislio profesor Klajton Kristensen sa Harvarda: DZP- Da završi posao (na engleskom: JTBD – Job To Be Done). Profesor Kristensen objašnjava u jednom od tekstova kako je marketinško istraživanje u Americi pokazalo da je 40% milk šejkova prodato u ranim jutarnjim časovima, da su ih kupovali oni koji nisu bili u društvu i da bi ih potom pili jednom rukom dok su se vozili u svojim automobilima ka kancelarijama.

Ovi kupci su ,,unajmili milkšejk’’ da im omogući da budu najduže siti u odnosu na ostale ponuđene alternative iz pekara i kafića kao i da se ne bi dosađivali tokom vožnje od 20-30 minuta. Zbog toga je po njihovom mišljenju ovaj napitak taj posao odradio najbolje, posebno kad se uzme u obzir da njihov kriterijum za obavljanje posla nije bio pronalaženje najzdravije vrste doručka ili hrane koju mogu da podele u društvu.

Zbog toga je značajno da razumemo koji problem kupac pokušava da reši odnosno kakve potrebe ima kada bira određenu opciju, a na osnovu posla koji mu određena opcija završava, možemo ga bolje upoznati i unaprediti njegovo iskustvo.

Korisničko iskustvo se dugoročno unapređuje kada upregnemo analitičnost razuma na osnovu podataka koje imamo na raspolaganju; kao i empatiju srca i stvaralački naboj koji naš tim nosi u rukama.

Sada već viševekovna istraživanja i praksa u sferi inovacija pokazuju da su i Henri Ford i Stiv Džobs bili u pravu kada nisu bili spremni da pitaju korisnike šta zapravo žele jer korisnici najčešće svoje zahteve ne umeju da objasne, a verovatno nemaju viziju šta sve trenutno postoji ili će tek nastati zalaganjima u inovativnim krugovima. Ipak, ono u čemu su Henri, Stiv i mnogi vrhunski preduzetnici iz prošlosti i sadašnjosti bili vični je razvoj sofisticirane sposobnosti da razumeju korisnike i da ih edukuju o tome kako određeni proizvod ili usluga koju oni nude upravo jesu ono što im je potrebno jer im ,,završava posao.’’

S obzirom da čitate ovaj časopis, verovatno ste zagledani u određene lidere u preduzetništvu, sportu, šou biznisu, politici i želite da otkrijete šta ih čini izuzetnim pa da te principe u nekoj meri primenite na svoj život. Frempton nas podseća da se ,,svi izuzetni brendovi zasnivaju na ideji koja pokreće na akciju; svi izuzetni brendovi dosledno ispunjavaju dato obećanje i izražavaju svoje vrednosti prilikom svakog iskustva; svi izuzetni brendovi usaglašavaju obavezivanje prema internim i eksternim javnostima koja su dali; svi su relevantni i sposobni da obnove izgubljenu poziciju.’’

Naposletku, možemo primetiti da inovativan način razmišljanja ne moramo isključivo primeniti u karijeri, već u svim aspektima života gde želimo pozitivnu promenu, što nas vraća na početak teksta o Globalnim ciljevima održivog razvoja do 2030. godine i neophodnosti da radimo održivo, hrabro i empatično.

Hajde da sagledamo 5 mitova o inovacijama koje razbijamo danas zahvaljujući novom pristupu inovacijama:

Globalna povezanost i informacione tehnologije dale su manevarski prostor svežim idejama u menadžmentu. Samo naizgled, ovo su neobične vrste inovacija jer menjaju određenu dimenziju u biznis modelu time što obaraju predrasude od ranije o tome kako inovacija treba da izgleda.

1. Predrasuda: Inovacija treba da donese profit.

Socijalno preduzetništvo omogućava da udruženi pojedinci reše različite zdravstvene, ekonomske, obrazovane i ekološke probleme u svojoj zajednici zahvaljujući održivim biznis modelima i socijalnoj misiji. Zarađeni profit se ne koristi za povećanje imovine deoničara i vlasnika, već se vraća u sam biznis: da bi se proširilo poslovanje, zaposlili oni koji pripadaju ranjivim grupama ili omogućile aktivnosti koje poboljšavaju određeni aspekt u zajednici. Na primer tvorac socijalnog preduzetništva Nobelovac Muhamed Junus je uvideo da siromašni u Bangladešu ne postoje za bankarski sektor i odlučio je da im omogući mikro kredite iz sopstvenih sredstava koji bi im bili dovoljni da započnu sopstveni posao. Na taj način, uz disruptivno menjanje pravila igre i uz snažnu socijalnu misiju, profesor Junus je preokrenuo situaciju za milione ljudi i pomogao im da stanu na preduzetničke noge i oslobode se siromaštva.

Preporuka za čitanje: Muhamed Junus – Bankar za siromašne

2. Predrasuda: Inovaciju stvara mala grupa privilegovanih ljudi.

Otvorena inovacija/ crowdsourcing se najbolje vidi u različitim platformama koje su omogućile da se kupci udruže u dizajniranju proizvoda, usluga i korisničkog iskustva. Zanimljivo je da većina najprofitabilnijih kompanija u sada već drugoj deceniji 21. veka nema sopstvene proizvodne kapacitete, velika skladišta i inventar već posluje na osnovu podataka i kontakata pa tako posreduje na moćnim i dinamičnim platformama između onih koji nešto nude i onih koji nešto žele da kupe.

Tako AirBnB predstavlja najveću platformu za iznajmljivanje stambenih prostora bilo tokom putovanja ili dužih boravaka; Uber je napravio revoluciju u korišćenju taksi vozila; a na američkom tržištu posebno Etsy omogućava da preuzmete rukotvorine i poklone po meri.

Rejčel Botsman u svojom TED govoru i knjizi baca svetlo na fenomen nove ekonomije gde delimo stvari i iskustva; a zatim ih i unapređujemo. Da saznate više o mogućnostima ovakvog poslovanja pročitajte njenu knjigu i pretražujte novosti po ključnim rečima sharing economy i collaborative consumption.

Preporuka za čitanje: Rejčel Botsam – Ono što je moje… tvoje je

3. Predrasuda: Moramo da ratujemo sa konkurencijom da bismo pobedili.

Strategija plavog okeana nas uči na inovativan način da biznis ne posmatramo kao rat jer ćemo u najvećem broju slučajeva izgubiti. Autori istoimene knjige objašnjavaju da kompanije i preduzetnici često ne primećuju ,,neiskorišćeni tržišni prostor’’ u kome postoji prilika za profitabilni rast jer su zaglavljeni u crvenom okeanu gde se rivali bore za sve manji tržišni udeo,  pod uticajem preovlađujuće retorike iz vojne strategije.

Najpoznatiji primer strategije plavog okeana, kada konkurencija postaje nebitna, jeste Circus Soleil koji je određene segmente iz tradicionalnog poslovanja cirkusa izbacio ili smanjio u velikoj meri: klovnove i životinje jer su smatrani neodgovarajućim za taj poslovni model. Takođe, određene stvake kao što su šatra, pozornica, zavese i sedišta su zadržane, a pojačan je kvalitet i komfor istih da bi se odgovorilo na očekivanja posetilaca. Segmenti kao što su kvalitet nastupa, umetnički ples, muzika i produkcija su dodati da bi se privukla nova grupa potrošača poput zaljubljenih parova, koji bi došli u ovakav cirkus umesto u operu ili pozorište, a ne samo dosadašnja publika: porodice sa decom.

Preporuka za čitanje: V.Čen Kim i Rene Mobornj – Strategija plavog okeana

4. Predrasuda: Izuzetno je komplikovano da se inovira poslovni model.

Inovacija u poslovnom modelu podrazumeva da se kompanija zagleda u razloge svoje uspešnosti i svojih povremenih neuspeha, a da takođe osmisli nove načine da poveže ljude, zadovolji svoje potrošače i zarađuje. Ukoliko kompanija ovlada strategijama za inoviranje svog poslovnog modela moći će bez obzira na zemlju gde posluje, veličinu svoje organizacije i ekonomsku situaciju da bude konkurentna. Najbolje možete naučiti o ovoj vrsti inovacije iz knjige Generacija biznis modela i na sajtu: http://www.businessmodelgeneration.com/ tako što ćete saznati više o komponentama u biznisu koje nepažljive kompanije ponekad prenebregnu: o ključnim partnerima i aktivnostima, vrednosti koju kompanija stvara, resursima, prihodima, rashodima, odnosu sa kupcima, kanalima distribucije i korisničkom segmentu.

Preporuka za čitanje: Aleksandar Ostervalder i Iv Pinjar- Generacija poslovnog modela

5. Predrasuda: Inovacije su skupe i zahtevaju dosta resursa.

Štedljive inovacije (frugal innovation) podrazumevaju smanjivanje troškova i pojednostavljivanje procesa tako što se obično na tržištima u razvoju stvaraju dugotrajni proizvodi koji nemaju nepotrebne opcije. Izračunato je da globalno tržište za održive proizvode iznosi trilion dolara i da štedljiva inovacija jeste pristup za svet u kome već sada očekujemo da svima bude dostupan internet, kao i da se obezbedi hrana, voda, energija i smeštaj za 9 milijardi ljudi do 2050. godine.

Jedan od autora knjige o štedljivim inovacijama Džajdip Prabu primećuje i da se na bogatijim tržištima ovaj pokret i alati dobro kotiraju s obzirom na restriktivnost pojedinih vlada, ali i potrebu da se dođe do većeg broja ljudi uz smanjivanje troškova što su omogućili alati poput 3D štampanja, povoljnijih računara, interneta i društvenih mreža. Preporučujemo da se pridružite milionima gledalaca i da pogledate govor Navi Radjou drugog autora ove knjige na konferenciji TED.

Preporuka za čitanje:  Navi Radjou i Džajdip Prabu – Frugal Innovation

Gde se informisati o inovacijama svakog dana?

Na srpskom internet nebu možete saznati najpraktičnije i najinspirativnije informacije o inovacijama u tehnološkim kompanijama, kao i malim i srednjim preduzećima na sledećim sajtovima: www.startit.rs, www.netokracija.rs, www.mojafirma.rs. Što se tiče međunarodne saradnje sa inovatorima, socijalnim preduzetnicima i aktivistima preporučujemo zajednicu www.MUNPlanet.com (koja je potekla od preduzetničkog tima u Srbiji) gde možete dobiti odgovore i na uskostručne teme dok se povezujete sa vršnjacima iz čitavog sveta. Odličan sadržaj nalazi se i na sajtu www.innovationexcellence.com kao i vodećim časopisima poput Entrepreneur, Harvard Business Review, Inc and WIRED.

U domenu liderstva milenijumske generacije i preduzetničkih projekata vašu pažnju zavređuje i sajt organizacije Jedan svet mladih (www.oneyoungworld.com) koja povezuje delegate do 30 godina iz 190 zemalja sveta sa iskusnim mentorima iz sveta biznisa, politike, sporta i kulture.

U nekom od narednih tekstova pozabavićemo se detaljnije najboljim portalima u određenim oblastima inovacijama i misliocima u svetu tehnologija i preduzetništva koji zavređuju vašu pažnju.

Za koje god resurse da se odlučite, neka vam inovativno razmišljanje postane jedna od svakodnevnih navika jer bi život bio dosadan ukoliko bismo sve radili na isti način.

Autor: Milena Milićević
Foto: Privatna arhiva