Poverljivo iz riznice preduzetništva porodice Brenson. Šta mi je rekao Sem u četiri oka?

Sem Brenson, filmski stvaralac, preduzetnik i avanturista, otkrio mi je tajne preduzetništva iz porodice Brenson i kako njegova produkcijska kuća Sundog Pictures zahvaljujući društveno angažovanim filmovima o gorućim pitanjima poboljšava svet. Ovaj intervju  je nastao tokom samita Jedan svet mladih (One Young World) u Dablinu na kome sam predstavljala Srbiju i podsetiće vas i na životne prioritete i značajne lekcije koje dobijamo od naših najbližih i najmilijih, ili ako smo potpuno prepušteni sami sebi na lekcije koje stičemo tokom životnih otkrića.

Najpre sam upitala Sema da navede svoje najdraže i najteže poduhvate među mnogobrojnim avanturističkim misijama u koje se upustio. ,,Zapravo moja omiljena misija je bila i najteža jer je predstavljala do tada najveći izazov: putovao sam 2250 kilometara širom Arktičkog kruga na saonicama koje su vukli psi da bih među mladim ljudima podigao svest o klimatskim promenama. Ovo iskustvo me je formiralo u čoveka kakav sam danas i utemeljilo je moju veru da mogu da postignem izuzetne stvari u svetu koji nas okružuje.’’

Virgin.com

Semov film ,,Razbijanje tabua’’ (Breaking the Taboo) razbija predrasude oko borbe sa organizovanim kriminalom i svetom droge. Nastao je kao rezultat dvogodišnjeg rada i 168 intervjua sa najznačajnijim liderima sveta i uz naraciju Morgana Frimena. Film je izazvao odlične reakcije kod mlade publike iz 190 zemalja sveta prilikom prikazivanja i diskusije na Samitu Jedan svet mladih. S obzirom na partnerstvo kompanije Virgin Unite i Sundog Pictures koje je omogućilo realizaciju filma, pitala sam Sema kako mladi ljudi mogu da se uključe. Sem je odgovorio sa dosta entuzijazma: ,,Uspostavili smo ovo partnerstvo da bismo glasnije pokazali koliko reformi zahteva rešavanje ovako ozbiljnog problema. Izuzetno smo zadovoljni dosdašnjim rezultatima. Otkako je film nastao, prikazan je u Parlamentu i Kongresu u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija Virgin Unite je organizovala prikazivanja filma širom sveta. Ovakav izuzetan potez pokazuje koliko film kao medij može da predstavi ljudima izuzetno složenu i tešku temu tako da oni donose odluke sa potpunim informacijama u budućnosti. U ovoj situaciji se takođe pokazalo da je vođama kampanja i organizacija potreban sadržaj koji mogu podeliti sa ciljanom publikom tako da njihova poruka istinski zaživi.’’ Sem je naglasio da se mladi mogu uključiti u debatu na filmskoj platformi. ,,Pored toga što smo napravili film, podstakli smo razgovor onlajn. Ljudi mogu da se uključe tako što će se informisati o razlozima zašto je potrebna reforma u borbi protiv narkotika i kako mogu učestvovati u aktivnostima koje sprovodimo u gradovima koji su navedeni na sajtu.’’

Na moju veliku sreću imala sam priliku da upoznam dosta mladih ljudi iz različitih krajeva sveta koji daju nadu da živimo u najboljem periodu za disruptivne inovacije. Želela sam da saznam od Sema da li on veruje u ovako dobar tajming za promene i kako sposobnost dobrog pripovedanja (storytelling) može da se primeni i u digitalnom formatu. Sem je podelio sa mnom da izuzetno veruje da svaka inovacija ima svoje uspone i padove, kao i da se sve svodi na to kako se koristi. ,,Početkom godine smo bili svedoci užasnih događaja u Francuskoj i kako komunikacija može da se koristi za loše namere. Ipak, čitavim svojim bićem verujem da pristup internetu i društvenim mrežama daje široj populaciji glas i moć da ustanu za svoja prava i ono u šta veruju. Društvene mreže su tako povezale svet da nijedan drugi način ne bi bio moguć, a takođe su nam dale prostor da razgovaramo na zajedničke teme i da snagom kolektiva stvaramo istinske promene u svetu oko nas.’’

Sem me je zatim podsetio da statistički gledano, dobre i pozitivne priče ipak jesu češće podeljene nego loše vesti što razbija mit koji nam mediji često saopštavaju o tome da se negativne vesti bolje prodaju. ,,Postoji apetit za pravim pozitivnim pričama širom sveta i ljudi staju na crtu da bi ih stvorili bilo da su tek započeli Jutjub kanal ili su afirmisani flimski stvaraoci širom sveta. Ljudi bivaju dodatno obrazovani  zahvaljujući izuzetnim pričama koje se podele.’’

Celeb Family

Nisam mogla da odolim, a da ne priupitam Sema, u ime mladih čitalaca, koje roditeljske lekcije iz porodice Brenson mu se nisu svidele kada je odrastao, ali ih je ipak smatrao korisnim mnogo kasnije. I na ovo pitanje Sem je odgovorio vrlo direktno: ,,Moji  roditelji su bili vrlo otvorenog uma kada sam odrastao i pristupali su vaspitanju na sledeći način: kada bismo uradili nešto kako ne treba, postajali bi razočarani, a ne ljuti. Tako smo uz pomoć emocija moja sestra i ja naučili razliku između dobrog i lošeg umesto da koristimo ljutnju i bes kao izgovor. Takođe, od malena smo bili izloženi mnogobrojnim novim situacijama u okruženju i sećam se kako nas je tata podsticao da budemo otvoreni čak i kada bismo osećali stidljivost. Sa sigurnošću mogu da potvrdim da smo tada mrzeli takav pristup, ali sada moja sesta i ja jesmo vrlo samopouzdani u ophođenju sa ljudima i kada treba da istaknemo naš rad.

Stil Ričarda Brensona u roditeljstvu se takođe pokazao kao interesantna tema za razgovor s obzirom da zasigurno postoje saveti za sva vremena u njegovoj riznici. Pitala sam Sema da li je u bilo kom trenutku odrastanja osetio da je ocu Ričardu teško da uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života? Semov odgovor me je podsetio na suštinu preduzetništva: to je njegov stil života. ,,Moj otac ne uviđa razliku između profesionalnog i privatnog. On stvara od svoje šesnaeste godine i mislim da tako doživljava život: kao veliku avanturu gde nam je data mogućnost da stvaramo. On je oduvek bio neverovatno dobar otac i porodični čovek, a ponekad bi uprkos maminom negodovanju koristio našu dnevnu sobu kao salu za sastanke. Oduvek je posedovao izuzetnu strast prema životu i uvek ću se sećati kako nas je poveo na neku avanturu i kako smo posle išli na ručak, te nam je s obzirom da smo potpuno izgubili pojam o vremenu trebalo mnogo više sati da se vratimo kući. Verovatno ono što najviše volim u njegovom načinu vaspitavanja jeste saznanje kako da živimo u sadašnjem trenutku.’’

Nakon ovakvog izuzetnog nadahnuća želela sam da završimo razgovor u velikom stilu i pitala sam Sema kako želi da ga se sećaju 2064. godine.  ,,A zašto baš 2064?!’’ izustio je kroz smeh. ,,Smatram da živimo samo jedanput i ne verujem da je ovaj život kratak ako ga ispunimo stvarima koje želimo da radimo i ljudima koje volimo. Ako bih morao da odaberem jednu stvar po kojoj će me pamtiti, neka to naprosto bude po tome kakav sam bio kao osoba. Uvek odan sopstvenim vrednostima, a nikada nisam dopuštao situacijama da me promene. Verujem da život treba da bude zabavan i da je svet koji nas okružuje toliko dragocen i veličanstven da treba da se brinemo o njemu.  Tako da bih najviše želeo da me pamte po tome kao nekog ko u životu ništa nije shvatao zdravo za gotovo, kao nekog ko je živeo u trenutku i postigao maksimum tokom tog jednog života koji nam je dat tako što sam doneo spokoj i sreću svima u mojoj blizini onoliko koliko sam mogao.’’

PurePeople.com

 

Autor: Milena Milićević

Milena Milićević je završila master studije Engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, a zatim i master studije menadžmenta na Univerzitetu u Kembridžu. Tokom studija radila je na međunarodnim projektima u Beogradu, Berlinu, Rimu i Londonu. Proučava komunikaciju između različitih kultura, kreativne industrije i preduzetništvo mladih.